1.Uvod
Akcije se u najvećem broj slučajeva definišu kao hartije od vrednosti koje odražavaju deo vlasništva nad određenom poslovnom organizacijom. Investitor u akcije automatski postaje suvlasnik emitenta i poseduje deo vlasništva koji se može izraziti kao procenat dobijen iz količnika broja akcija koje vlasnik poseduje i ukupnog broja akcija koje je korporacija emitovala. Ovo je jedna od osnovnih karakteristika svih finansijskih instrumenata akcijskog kapitala, o kojoj veoma treba da vode računa i emitenti i investitori.
Akcije ne emituju svi privredni subjekti. One su vezane samo za jedan specifičan vlasnički oblik preduzeća koji se nazivaju akcionarska društva ili korporacije (corporation).
Formiranje korporacije nije ni malo jednostavano. Reč je o komplikovanoj proceduri u večem broju zemalja koja obuhvata podnošenje seta dokumenata u kojima moraju biti sadržani odgovori na sledeća pitanja: ime i adresa korporacije, svrha i razlozi za formiranje, iznos kapitala i broj akcija koje su emitovane, opis akcija i pregled vlasničke strukture, prava i obaveze akcionara, sastav organa upravljanja, imena odgovornih lica, itd. Smatra se da je jedna od velikih prednosti korporativnog vlasništva ograničena odgovornost vlasnika, što razlikuje korporacije od ostalih vlasničkih oblika preduzeća. Drugu veliku prednost predstavlja neograničeni životni vek. Vlasništvo nad akcijama se tretira kao poseban vid aktive - finansijske aktive, koja se prenosi testamentom posle smrti vlasnika. Drugim rečima, životni vek korporacije nije povezan sa životnim vekom njenih vlasnika kao štoje to slučaj kod nekih drugih vlasničkih oblika preduzeča. Konačno, treba istači da največu prednost akcionarskih društava čini lakši pristup finansijskim tržištima i veče mogućnosti za sakupljanje kapitala.
1. Pojam i osnivanje akcionarskog društva
1.1. Pojam akcionarskog društva
Akcionarska društva - korporacije - svakako najmoćniji vlasnički oblik preduzeća u većini privreda savremenog sveta. Postoje različita objašnjenja šta je to korporacija. Birl Šult (Birl Schultz, 1946) je još 40-ih godina XX veka pisao "Korporacijaje veštačko biće, nevidljivo, neopipljivo i koje postoji samo u pravnim tumačenjima - suština je u dobrovoljnom udruživanju pojedinaca i kreiranju pravne forme koja im neograničeni životi vek i ograničenu odgovornost." Ovo objašnjenje u velikoj meri pogada suštinu korporacije kao vlasničkog oblika preduzeča. Ponekad se čak mogu naći i definicije po kojima se korporacija tretira kao udruženje (asocijacija) pojedinaca radi ostvarivanja ciljeva. Suština je da korporacije predstavljaju oblik poslovne firme gde postoji veći broj vlasnika koji to postaju kupovinom delova vlasništva koje korporacije emituju. Ti delovi vlasništva su oličeni u finansijskim instrumentima akcijskog kapitala - akcijama ili deonicama.
Postoje četiri osnovne karakteristike korporativne forme koje ih razlikuje od drugih.
To su:
Ograničena odgovornost investitora - štoje vrlo stara težnja, čije korene nalazimo još u doba antičke Grcke i Rima. Suština je da vlasnici akcija ne mogu izgubiti više od onoga što su uložili u njihovu kupovinu. Kod drugih vlasničkih formi to nije uvek slučaj.
Slobodan transfer vlasničkog interesa - vrlo značajna karakteristika posebno u odnosu na prenosvlasništva kod partnerskih oblikafirme. Kod korporacija to je mnogojednostavnije, dovoljno je da vlasnik odluči da proda svoju akciju, što može uraditi ili na berzi ili vanberzanski.

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]